Ženski mozak

Sviđam mu se 100%. Da mu se ne sviđam ne bi seo baš za moj sto, mogao je za neki drugi. I ne bi me vraćao da skinem jaknu i ostanem još malo da mu nije bilo prijatno da razgovara sa mnom. Mislim, nije bio sam, imao je društvo, nisam morala baš ja da ostanem. Nego, ako sam mu se dopala zašto on mene posle toga nije potražio? Otkud on zna da li će me i kada ponovo videti? To što me je u poslednje vreme viđao relativno često, na svakih 10 dana do 2 nedelje ne znači da ću opet doći za toliko. Ne mogu ja da budem tamo svaki put kad on svira. Uostalom, ne zadovoljavam se odavno više samo gledanjem i  sat-dva razgovora nakon toga, prevazišla sam to odavno. Mada kapiram, da mu se nisam svidela ne bi prihvatio odmah, iste sekunde, moj zahtev na fb niti bi mi odmah odgovorio na poruku. Ne bi se samnom dopisivao ni sutradan, što bi odmah odgovarao na poruke ako ne želi da se dopisuje i ako mu se neko ne sviđa. Mogao je da mi napiše da je u gužvi i da me otkači ili da mi šalje odgovore na svaka dva dana. Ja to tako radim kad mi se neko ne sviđa. A što mi onda nije posle toga sam poslao nešto?! Mogao je da izmisli 1000 povoda. I zašto je morao da čeka da prođe dve nedelje dok se opet ne pojavim? Baš ga briga, eto što! Odgovarao mi je čisto da ne ispadne nekulturan sigurno! Dobro, sledeći put se prvo sa mnom pozdravio i  opet je seo za moj sto, tačnije, pored mene  a nije morao, imao je gde drugo. I razgovarao je sa mnom kad god je bilo prilike da mi se obrati. I dodirivao me je kao slučajno. I pozvao da svi zajedno izađemo na drugo mesto u sredu. Pozvao je i da dođemo na njegov koncert. Ali to sve opet ne mora ništa da znači. Možda bi pozvao ostale i bez mene iako se meni obratio kad je pozivao. Za koncert pogotovu nije moralo ništa da znači. Pa ja da imam koncert išla bi okolo i trubila svima i zvala svakog koga sretnem. Na kraju ionako nismo ni otišli nigde jer on nije mogao, imao je puno obaveza i to veče i sutradan rano ujutru. Izvinjavao mi se i objašnjavao a nisam ga ništa ni pitala, valjda to ne radiš kad te boli uvo za nekog. Rekao mi je da mu je ta cela nedelja u velikom haosu, da će biti rasterećeniji od svedeće i ok, razumem, zaista mnogo radi ali zašto mi onda do sledeće nedelje nije poslao ništa?! Pa ne mogu ja da opsedam čoveka i šaljem mu svako malo poruke i izmišljam povode! To nije moj stil! Mada, nešto kapiram, da mu se ne sviđam ne bi Milanu pričao o meni. Mogao je da pretpostavi da će Milan da kaže Vladi i da to može da stigne do mene. Navodno je oduševljen sa mnom i navodno je rekao da sam jako pametna i da sam skroz njegov tip, al ja u to ništa ne verujem! Ko zna šta je stvarno rekao pa se to zagubilo i izmenilo dok su se tak igrali gluvih telefona! Dobro, i sledeći put je opet seo pravo pored mene. I rekao je da bi voleo da me vidi na štiklama. I gledao me je tako da mi je par puta bilo neprijatno i da sam morala da nešto iskomentarišem, da ne bi bilo bez veze da se samo tako gledamo kad mu uhvatim pogled. Opet sam imala utisak da svaku priliku koristi da mi se obrati, da me pecne, da me dodirne… Pitala sam ga kroz par dana da li je zadovoljan kako je prošlo na koncertu jer nisam mogla da odem. Lepo mi je, opširno, odgovorio na poruku. Da mu se ne sviđam mogao je i kratko, u dve reči, kao što je to radio Njoj kad je pokušavao da je otkači. I odmah mi je odgovorio, nije kao sa Njom čekao da prođe par dana. Ali… zašto se nije sam setio da mi pošalje nešto? Šta god. Da započne sa mnom sam neko dopisivanje ako sam mu se svidela? Znam da ima mnogo obaveza, ispalo je skoro da mi se pravda kad sam juče otišla a njega nije bilo pa opet izmislila povod da mu se obratim porukom posle 2 nedelje. Objašnjavao mi je zašto nije došao i rekao da mu ne zamerim iako ga nisam ni pitala i rekao da ćemo otići jednom tamo gde smo planirali onda kad nije mogao. Rekla sam mu da ovo “jednom” zvuči baš obećavajuće i ohrabrujuće a on mi piše da ne zamerim i da ga skroz izbaci iz koloseka kad mu se desi nešto što nije planirao. Rekla sam mu da ne zameram ništa, da se opusti i da ćemo otići “jednom”. Kaže, “E neka si mi rekla”. Da li je shvatio šta sam htela da kažem? Da li je njemu jasno da mene može da prođe dok se on organizuje? I zašto mi pobogu ne piše? Sigurno mu se ne sviđam. Istripovala sam se. Protumačila sam pogrešno sve! Otkud on zna kad ću opet da se pojavim i da li ću uopšte?! Ma da, boli ga uvo. Neću da mu pišem više ništa. Neću ni da idem bar dve nedelje! Mada… ti pogledi, da zadirkivanja kao da smo tinejdžeri, ti razgovori, te poruke kako su napisane… Evo ne znam. A šta ti misliš, dal se ja njemu sviđam?! Evo, sve sam ti ispričala…